Како „Србин Србину приповеда” (по Вуку)

Ако међутим укратко одредимо романтизам следећим речима: осећање, имагинација, јединство човека и природе, национализам, слобода песниковог стварања; и реализам као правац са стилским поступцима који теже верном подражавању, истинитом, тачном, прецизном приказивању, објективном сагледавању света (а не емотивном, имагинативном), видећемо да је Вуков приповедачки дух ближи другом, ближи реализму. Вуково приповедање је приповедање „простонародно”, једноставно, приземно, јунаци нису идеализовани, сирови су и човечни.

Сава Мркаљ – Вукова сенка или путоказ

Почетак 19. века у Србији подразумева борбу за стварање нације и успостављање слободне српске државе. Део те борбе за аутономност представља и језик. Пред Вуком су стајале бројне потешкоће, исто као и пред Савом. Разлика између њих двојице лежи управо у том бунтовничком нагону. Да би се истрајало у овако широким акцијама, није довољна само даровитост и ученост, већ и права снага, истински замах револуције и истрајност до последњег момента. Вук је након Савиног пада, узевши његово оруђе, наставио да корача до коначног признавања народног језика.

Када је Европа читала српску народну поезију

Разумети значај и величину средњовековне Немањићке државе из данашње перспективе је веома тешко. Али ако се само мало удубимо у историјске архиве, заоставштину и оновремене хронике могли бисмо назрети моћ и славу које данас чувају манастири и зидине импозантних утврда на обронцима наших планина.