„Речи лете, оно што је написано остаје”

Поводом обележавања Светског дана књиге и ауторских права, 23. априла, треба се додатно осврнути на значај књижевности и говорити о проблему данашњице, о недовољној заинтересованости младих за читање. Утицај медија, брзина преношења информација, ера друштвених мрежа, довела је до отуђивања деце од библиотека, лектира. Чита се само „зато што се мора”, а не зато што то представља уживање. На наставницима, професорима, свима онима који се баве културом и образовањем је да свакодневно раде на томе да се таква прецепција књижевности промени.

Сава Мркаљ – Вукова сенка или путоказ

Почетак 19. века у Србији подразумева борбу за стварање нације и успостављање слободне српске државе. Део те борбе за аутономност представља и језик. Пред Вуком су стајале бројне потешкоће, исто као и пред Савом. Разлика између њих двојице лежи управо у том бунтовничком нагону. Да би се истрајало у овако широким акцијама, није довољна само даровитост и ученост, већ и права снага, истински замах револуције и истрајност до последњег момента. Вук је након Савиног пада, узевши његово оруђе, наставио да корача до коначног признавања народног језика.

Историјат српске ћирилице

Историја словенске писмености почела је оног тренутка када је у Цариград стигло изасланство великоморавског кнеза Растислава (842-871), који је тражио од византијског цара Михајла (842-867) хришћанске проповеднике који знају словенски језик и словенске богословне књиге. Цар Михајло је одабрао најписменије људе своје царевине – Ћирила и Методија, браћу из Солуна, наредио им да осмисле прихватљиву азбуку за словенски језик и да преведу грчке богослужбене књиге, да би се богослужење могло држати на словенском.