Европски оквири Његошевог религијског песништва

Књижевна критика дала је свој суд о оригиналности Његошевог дела на основу посебне песничке концепције Луче у оквиру једне филозофске идеје, која се не може толико разобличити и остати без узоритости, с обзиром на то да се ради о конфесионалној књижевности. Даље разлике само потврђују да Његош није имао идеју да подражава Милтоново дело (концепт преегзистенције, песник као онај коме су дозвољена сазнања светих тајни, филозофска питања о човековој егзистенцији и телесности као казни – чега код Милтона нема).

Змај Огњени Вук – митски јунак српске народне поезије

У српској народној књижевности много је успелих представа јунака који носе натприродне особине, a један од најуспелијих свакако је Змај Огњени Вук. Oсобинама које му је доделило колективно памћење и народни певач, Вук се сврстава у корпус јунака са својствима змајевића карактарестичним за општесловенску усмену традицију. Историјски подаци говоре да је Вук Гргуревић (у народу познат као Змај Огњени Вук, Змај Деспот Вук) син слепог Гргура Бранковића, а унук деспота Ђурђа Бранковића.

Послератни крик – Црњанскова збирка Лирика Итаке

Уметничке тежње у Србији након Великог рата, поред бројних радикалних заокрета, донеле су и стварање нове слике света, света који је порушен и тежи ка поновном срастању, представе искривљених, демонских фигура, слике страхота Првог светског рата и ново виђење садашњости и историје, чији су основни етички принципи проблематисани. Црњанскова једина песничка збирка Лирика Итаке донела је тај преврат и у дотадашњу поезију и у опште поимање уметности, кроз другачије виђење уметничких канона и жанровских одређења, као и схватање послератног света. У времену када се збирка појавила (1919. година), српско друштво није прихватало наглу промену …