Прозна предања и историјски извори о Косовском боју (други део)

„Неки младић из редова Срба, племића, храбар и лукав као нико међу тамошњим – како се испоставило – напустио је редове хришћана и дојурио, као да је пребегао, усред турских трупа. Турци су га ухватили, али он је назвао именом њиховог владара и рекао: ‘Желим да га видим и кажем како из ове битке да изађе као победник.’ После тога су га одвели до владара, а Мурат даде знак руком да му приступи; младић му приђе и нанесе (цару) кратким мачем смртоносну рану, после чега су га Муратови стражари исекли у комаде.”

Прозна предања и историјски извори о Косовском боју (први део)

Колики је утицај битка имала на оновременике запажа и Вук Стефановић Караџић који констатује: „Ја мислим да су Србљи и прије Косова имали јуначки пјесама од старине, но будући да је она премјена тако силно ударила у народ, да су готово све заборавили, што је било донде, па само оданде почели наново приповиједати и пјевати”. Напоредо са историјским изворима живела је и епска легенда коју је народ прихватао често као своју једину историју. Косовска легенда се стварала дуго и постепено, и била је значајан извор за поимање националне и локалне прошлости. Временом, Косово је постало тип бојног поља, разбојишта и саборишта за расправљање важних питања народног живота, синоним за изгубљену битку али и за изгубљену српску државу, како објашњава Јелка Ређеп. За Србе, Косово је извор и утока, јунаштво и издаја, војни пораз и духовна победа, колебање између земаљског и небеског царства, историјско и временско размеђе, крај слободе и почетак ропства. Укратко, Косово је „најскупља српска реч”.

Певања и мишљења Драгана Бошковића: „Не знам ко је убио Лору Палмер“

Поводом нове збирке песама „The Clash“ проф. др Драгана Бошковића разговарали смо са аутором о поезији, идентитету, култури, о поетичким и идеолошким одликама наше поезије. Уланчавање културних знакова у збирци „The Clash“ поставља изазов пред читаоца који тежи да у тексту пронађе своју „припадајућу причу“, јер истовремено укључује све, али их исто тако и расипа и у непрекидном умножавању знакова заводи. Је ли то изазов нове поезије?

Када је Европа читала српску народну поезију

Разумети значај и величину средњовековне Немањићке државе из данашње перспективе је веома тешко. Али ако се само мало удубимо у историјске архиве, заоставштину и оновремене хронике могли бисмо назрети моћ и славу које данас чувају манастири и зидине импозантних утврда на обронцима наших планина.

„Рат је отац свих ствари“ и жртва Црњанског

Отворићу ову расправу с Хајдегером. Тачније, с Деридиним читањем Хајдегера, с једним хајдегеријанско-деридијанским ризомом који сам тако напорно, као да се први пут са њиме сусрећем, срицао. А као што сам срицао Хајдегера или Дериду, читаћу и Црњанског. Kао што сам читао различите теорије и концепције рата и мира, конвенционалних и неконвенционалних облика ратовања, од племенских до високотехнолошких, логику убијања, биополитику и танатополитику, од Бењамина до Левинаса, и од Бланшоа до Фукоа, или од Фројда до Бодријара, па и од Ничеа и Шмита до Едварда Саида.

Словенствo у историји и уметности (други део)

Период заједничког живота Словена конструисан као мит о златном добу имао је значаја за контекст у коме се јавља словенство – народни препород. Имагинарна слика о словенском јединству представљала је узор за будућност. Отуда је и процес христијанизације међу појединим групама перципиран као највећа недаћа у историји Словена, која је била узрок културног, духовног и сваког другог разједињавања. Идеја о Западу који пропада услед рационализма и индивидуализма наслеђеног из римског облика хришћанства, односно из латинске цивилизације, био је одговор на већ оформљену дихотомију Исток – Запад, односно представе о заосталом, незрелом Истоку и модерном, праведном Западу.

Словенствo у историји и уметности (први део)

Словенски идентитет као динамичан феномен мењао се од раног средњег века, а нарочито у периоду христијанизације, када је дошло до стварања појединачних словенских ентитета и потискивања битних елемената словенске идентификације, као што су заједнички пагански обичаји и религија. Променљивост словенског идентитета отворила је питање његове основе и елемената од којих је формиран. Иако је и лингвистичко заједништво утицало на стварање колективног идентитета, свест о хомогеној групи није почивала само на заједничком прасловенском језику.

„Песник радости и здравља, животне енергије и националне снаге“

„О, Боже мој, велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи, које душмани не разумију, а народ разумије, да се исплачем и изјадикујем над црним удесом свога Народа и Земље своје.“

Послератни крик – Црњанскова збирка Лирика Итаке

Уметничке тежње у Србији након Великог рата, поред бројних радикалних заокрета, донеле су и стварање нове слике света, света који је порушен и тежи ка поновном срастању, представе искривљених, демонских фигура, слике страхота Првог светског рата и ново виђење садашњости и историје, чији су основни етички принципи проблематисани. Црњанскова једина песничка збирка Лирика Итаке донела је тај преврат и у дотадашњу поезију и у опште поимање уметности, кроз другачије виђење уметничких канона и жанровских одређења, као и схватање послератног света. У времену када се збирка појавила (1919. година), српско друштво није прихватало наглу промену …