Хотел „Москва” – епицентар културно-уметничког живота Србијe

По завршетку рата у кафани „Москва” су се сусретала и предратна и послератна највећа имена српске књижевности с почетка 20. века: Богдан Поповић, Иво Ћипико, Вељко Петровић, Станислав Винавер, Милош Црњански, Иво Андрић итд.Свакако је „Москва” најважнија и најпознатија као кафана у којој су се окупљали послератни песници и где се развијала послератна литература. Књижевни покрет наговештен у ратним годинама распламсао се по ослобођењу.

Да ли смо након једног столећа чули Арчибалда Рајса?

О Београду као једином граду на свету који је чак 56 пута освајан, скрнављен и паљен и исто толико пута обнављан и рестауриран, о Балкану као вечитом жаришту, синониму за немире и довека неслогу међу народима, вековима су грађене негативне представе као „другости Европе”, односно о народу који насељава ове просторе – homo balcanicus-u – као нецивилизованом. Мало је оних који признавају и уопште желе да увиде потенцијал и вредност српског народа. Стереотип о Балканцу као дивљаку, далеко од цивилизованог света, у очима „цивилизатора”, просвећених и цивилизованих Европљана, директно подривају основна начела исте те просвећености и цивилизованости једнога народа.