Топаловићи не умиру или Крај једне утопије

С обзиром на то да је радња драме вешто измештена у предратни период, годину 1934. и почиње атентатом на регента Александра Карађорђевића у Марсеју, успешно је одвучена пажња цензора са главног мотива, односно критике владајућег комунистичког режима. Са друге стране, овај почетак може се протумачити као још један циљани Ковачевићевски симболички моменат. Наиме, ако узмемо да је регент Александар ујединитељ словенских народа, идејни творац нечега што ће се касније називати утопијом, онда је приказ његове смрти у шпици још једно предсказање епилога тог вајног братства и јединства, односно отварања Пантелијиног тестамента, које се приказује кроз безочне и разуздане покушаје отимања наследства.

„Гласно писање” о српској културној баштини (разговор са Славицом Гароњом)

„Без неговања језика, долази до његовог невероватно брзог урушавања и нестајања”, зато треба развијати „уметност читања” и бити у дослуху са „матерњом мелодијом”, наводи у интервјуу за Сербум проф. др Славица Гароња, књижевница, фолклориста, историчарка књижевности, књижевна критичарка, која се у свим сегментима свог рада бави осветљавањем и оживљавањем занемарених аспеката српске културе.