„Чудотворни мач” – филмска адаптација српских бајки

Значај бајке за когнитивни и емоционални развој, проширивање знања и искустава, развој имагинације и изграђивање вредносног система у раном детињству осигурало је опстанак бајци као значајном сегменту књижевности за децу. Међутим, делотворност бајке у каснијем добу показала се одавно кроз низ драматизација и у новом медију – кроз филмске адаптације. Прва филмска екранизација српске бајке остварена је 1950. године филмом „Чудотворни мач” у режији Војислава Ненадовића и продукцији Звезда филма.

Историјат српске ћирилице

Историја словенске писмености почела је оног тренутка када је у Цариград стигло изасланство великоморавског кнеза Растислава (842-871), који је тражио од византијског цара Михајла (842-867) хришћанске проповеднике који знају словенски језик и словенске богословне књиге. Цар Михајло је одабрао најписменије људе своје царевине – Ћирила и Методија, браћу из Солуна, наредио им да осмисле прихватљиву азбуку за словенски језик и да преведу грчке богослужбене књиге, да би се богослужење могло држати на словенском.

„Бог ником дужан не остаје“

Неколико песама на почетку друге књиге „Српских народних пјесама“ Вук Караџић назива неисторијским, додељујући им тако значење својеврсног обрасца који не припада утврђеном историјском тренутку већ се, прожете разноликим културним моделима, остварују као „универзална истина“. Тако се песма „Бог ником дужан не остаје“ већ и својим насловом издваја као упозорење, указујући на комплексну везу веровања, мишљења и певања.

Словенствo у историји и уметности (други део)

Период заједничког живота Словена конструисан као мит о златном добу имао је значаја за контекст у коме се јавља словенство – народни препород. Имагинарна слика о словенском јединству представљала је узор за будућност. Отуда је и процес христијанизације међу појединим групама перципиран као највећа недаћа у историји Словена, која је била узрок културног, духовног и сваког другог разједињавања. Идеја о Западу који пропада услед рационализма и индивидуализма наслеђеног из римског облика хришћанства, односно из латинске цивилизације, био је одговор на већ оформљену дихотомију Исток – Запад, односно представе о заосталом, незрелом Истоку и модерном, праведном Западу.

Словенствo у историји и уметности (први део)

Словенски идентитет као динамичан феномен мењао се од раног средњег века, а нарочито у периоду христијанизације, када је дошло до стварања појединачних словенских ентитета и потискивања битних елемената словенске идентификације, као што су заједнички пагански обичаји и религија. Променљивост словенског идентитета отворила је питање његове основе и елемената од којих је формиран. Иако је и лингвистичко заједништво утицало на стварање колективног идентитета, свест о хомогеној групи није почивала само на заједничком прасловенском језику.

„Песник радости и здравља, животне енергије и националне снаге“

„О, Боже мој, велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи, које душмани не разумију, а народ разумије, да се исплачем и изјадикујем над црним удесом свога Народа и Земље своје.“

Полазак Помпеја – синтеза традиција

Поема Полазак Помпеја написана је 1851. године, у години Његошеве смрти, те се може схватити као круна његовог песничког рада. Љубомир Ненадовић у Писмима из Италије сведочи да је Његош присуствовао откопавању једне куће у Помпеји, а за спомен његове посете кућа се зове il principe di Montenegro (Кнез Црне Горе).