Хотел „Москва” – епицентар културно-уметничког живота Србијe

По завршетку рата у кафани „Москва” су се сусретала и предратна и послератна највећа имена српске књижевности с почетка 20. века: Богдан Поповић, Иво Ћипико, Вељко Петровић, Станислав Винавер, Милош Црњански, Иво Андрић итд.Свакако је „Москва” најважнија и најпознатија као кафана у којој су се окупљали послератни песници и где се развијала послератна литература. Књижевни покрет наговештен у ратним годинама распламсао се по ослобођењу.

Антиевропски усклици са Балкана: нова уметност зенитизма (први део)

Међутим, српско језичко подручије је дало огроман допринос европској и светској авангардној уметности, а све то програматским, списатељским и уређивачким деловањем превасходно браће Мицић. У школама је практично искључен из званичних програма за наставу националне књижевности и историје уметности. Име покрета – зенитизам – потиче од имена светски реномиране ревије за нову уметност „Зенит“. Зенитизам је досегао оно што многи светски познати „изми“ нису …