Рестаурација фрагмената из манастира Бањска

003
Песма Бановић Страхиња из Вукове збирке народних епских песама (1887) | Фото: Александра Матић

Песма Бановић Страхиња из Вукове збирке народних епских песама (1887) | Фото: Александра Матић

Краљ Стафан Урош II Милутин Немањић подигао је манастир Бањску (1312 – 1316) као свој маузолеј. Највећи ктитор свете лозе Немањића одредио је да црква посвећена Св. Стефану буде подигута у рашком стилу, споју западноевропске и византијске уметности. Романичке и готичке црте су најприсутинје у обради фасаде, као и у скултпури. Монументална седећа мермерна представа Богородице са Христом која се налази у припрати храма Св. Покрова Богородице манастира Соколица, у близини средњовековног утврђења Звечан код Косовске Митровице, најистакнутији је пример камене пластике из Бањске и налазила се на лучном пољу портала. Највеће благо манастира су златни прстен српске краљице Тодоре Смилец, жене краља Стефана Дечанског, на коме пише „Ко га носи, помози му Бог“, и престони крст краља Милутина. О лепоти Бањске говоре многи домаћи и страни извори, али исто тако и о њеним бројним страдањима. Можда о томе најбоље говори песма ,,Бановић Страхиња“ где су лепота и страдање Бањске уско повезани. Нажалост у самој цркви сачуван је само мали траг пређашње лепоте и сјаја живописа у виду избледелих медаљона светитеља који су правим чудом опстали до данас. То сазнање даје на још већем значају овим пронађеним фрагментима.

Обнова манастира

Манастир Бањска је 520 година провео у рушевинама. Поново је обновљен 2004. године. У току 2006. године почела је обнове саме цркве и ширег манастирског комплекса, а археолошка испитивања вршена су 2007. године када су пронађени и фрагменти фресака живописа цркве углавном у рововима и гробовима. Они су се налазили заборављени у привременом археолошком депоу манастира све до 2016. године.

Остаци фресака у цркви у виду медаљина светитеља | Фото: Урош Папеш

Остаци фресака у цркви у виду медаљина светитеља | Фото: Урош Папеш

Фрагменти живописа су достављени академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију у три паковања из којих је требало извршити селекцију, документовати њихове мере, број, стање, забележити особености и по могућству реконструисати сцене и орнаменте. На фрагментима који су били у лошем стању морала је да се изврши консолидација. Консолидовани фрагменти задржавају своју изворну боју, структуру и пропустљивост, а уједном су и ојачани. Тако је заустављен процес даљег пропадања фрагмената и омогућено даље конзерваторско деловање, транспорта, складиштење или излагање.

Гробови где су делови фграгмената пронађени 2007. | Фото: Урош Папеш

Гробови где су делови фграгмената пронађени 2007. | Фото: Урош Папеш

Селекцију фрагмената су вршили студенти друге године академије СПЦ, на смеру обнова и чување, Милица Јанчић, Милица Опалић, Кристина Поњавић, Ана Продановић, Дејан Недељков, Лука Новаковић и Урош Папеш, са професорима Наташом Петровић, Дејаном Милосављевићем и управником галерије фресака Бојаном Поповићем.

Један од фрагмената | Фото: Урош Папеш

Један од фрагмената | Фото: Урош Папеш

„Бањско злато“

Битна карактеристика манастира Бањске било је чувено „бањско злато“, опевано у народним песмама и описано у оновременим путописима. Оно је на прави начин одражавало успон српске државе у то време и раст њене моћи на Балкану под краљем Милутином. „Бањско злато“ чинили су танки златни листићи којима је облагана позадина фресака, такође по узору на маузолеје преходних владара, манастире Студеницу, Милешеву и Сопоћане. Међу фрагментима нашло се доста доказа да „бањско злато“ није само елемент епске песме.

Урош Папеш

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *