„Песник радости и здравља, животне енергије и националне снаге“

„О, Боже мој, велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи, које душмани не разумију, а народ разумије, да се исплачем и изјадикујем над црним удесом свога Народа и Земље своје.“

Генерал руске царске војске Симеон Зорић

Као један од потомака Срба граничара и житељ младе Славеносербије, вешт ратник и хусар, дипломата, црквени великодостојник, Симеон Зорић је допринео успону Руског царства. Стекавши чин генерала, остао је вечно запамћен као неустрашиви царски официр који је много тога губио у периодима када звекет оружја утихне.

Представљена фотомонографија „Крагујевац за почетнике и староседеоце“

У среду 27. априла у свечаној сали Прве крагујевачке гимназије представљена је фотомонографија проминентног крагујевачког фотографа Зорана Петровића, „Крагујевац за почетнике и староседеоце“. Интересовање је било огромно, те је промоција протекла уз присуство великог броја суграђана, али и гостију из других градова. Према речима аутора, фотомонографија је плод двадесетогодишњег рада.

Пас са три ноге: Орвелова „1984“ и Домановићева „Страдија“

Намеће се питање, да ли је икако могуће спојити два концепта схватања света, нарочито када је један много старији од другог по тренутку настајања. Ипак, преклапања и поклапања у начину изражавања Орвела и Домановића више су него очита што је присутно на нивоу лексике, организације реченице и саме идеје представљања друштва као целине. Много слободоумних закона, а нимало слободе, трибине о привреди док нико ништа не сеје, јалов говор о моралу, благостање и штедња која расипа новце на све стране, зеленаши који купују титуле народних родољуба.

Одговор Сербума поводом писања Вечерњих новости

У среду 27. априла Вечерње новости су објавиле текст „Кући Ђуре Јакшића прети рушење“ њиховог дописника М. Ђошовића. Аутор се у тексту ретроспективно бави питањем опстанка куће Ђуре Јакшића у Крагујевцу. У великом делу текста аутор се осврће на акције тада неформалних група (а била је само једна) које су својим активностима покушала да спрече тај безуман чин. С обзиром на то да је дотични својим непрофесионалим приступом етикетирао и увредио чланове Сербума, а Вечерње новости објавиле овај чланак, желимо да се обратимо јавности.

Антиевропски усклици са Балкана: нова уметност зенитизма (други део)

Зенитизам представља културно благо српске историје уметности прве половине ХХ века. Комплетна идеја поткрепљена филозофском и идеолошком мисли и стваралачким капацитетом њених, уистину, малобројних преставника неправедно је запостављена, иако њен допринос авангарди сачињава непроцењиви изражај прогресивног уметничког набоја какав се није могао срести на овом „балканском континенту“, како га је Љубомир Мицић именовао у једном од есеја.

Антиевропски усклици са Балкана: нова уметност зенитизма (први део)

Међутим, српско језичко подручије је дало огроман допринос европској и светској авангардној уметности, а све то програматским, списатељским и уређивачким деловањем превасходно браће Мицић. У школама је практично искључен из званичних програма за наставу националне књижевности и историје уметности. Име покрета – зенитизам – потиче од имена светски реномиране ревије за нову уметност „Зенит“. Зенитизам је досегао оно што многи светски познати „изми“ нису …

Специјал о Његошу

Једна од најзнаменитијих фигура српске културне, уметничке и политичке историје, као и филозофске мисли, Петар II Петровић Његош, рођен је 13. новембра 1813. Дела владике Рада оличење су ослободилачких тежњи народа, али поврх свега представљају јединствени споменик аутентичног српског романтизма. Производ Његошевог списатељског и духовног генија део је европске традиције, а у њега је усађено семе српског културног наслеђа – Косовски мит.

Његошева фигура у Андрићевим есејимa

У девет текстова („Његош као трагични јунак косовске мисли“, „Његош у Италији“, „Љуба Ненадовић о Његошу у Италији“, „Његошева човечност“, „Светлост Његошевог дела“, „Нешто о Његошу као писцу“, „Вечна присутност Његошева“, „Његошев однос према култури“, „Над Његошевом преписком“) Андрић се бави различитим проблемима Његошевог политичког, културног и књижевног рада.

Европски оквири Његошевог религијског песништва

Књижевна критика дала је свој суд о оригиналности Његошевог дела на основу посебне песничке концепције Луче у оквиру једне филозофске идеје, која се не може толико разобличити и остати без узоритости, с обзиром на то да се ради о конфесионалној књижевности. Даље разлике само потврђују да Његош није имао идеју да подражава Милтоново дело (концепт преегзистенције, песник као онај коме су дозвољена сазнања светих тајни, филозофска питања о човековој егзистенцији и телесности као казни – чега код Милтона нема).