Народна смеховна култура

Велики број записа поетских и прозних жанрова српске усмене књижевности носе трагове смеховног и еротског принципа. Еротско се притом доводи у везу са материјално-телесним начелом. Стваралачка снага тела представља се кроз хиперболисане делове тела и издвојене полне органе. Примери декомпоновања тела и повезивања са топографијом, као најстарији видови гротеске, бележе се у Вуковим необјављеним рукописима. У вези с тим је и алегорично приказивање женског полног органа као града који коњаник треба да освоји…

Да ли смо након једног столећа чули Арчибалда Рајса?

О Београду као једином граду на свету који је чак 56 пута освајан, скрнављен и паљен и исто толико пута обнављан и рестауриран, о Балкану као вечитом жаришту, синониму за немире и довека неслогу међу народима, вековима су грађене негативне представе као „другости Европе”, односно о народу који насељава ове просторе – homo balcanicus-u – као нецивилизованом. Мало је оних који признавају и уопште желе да увиде потенцијал и вредност српског народа. Стереотип о Балканцу као дивљаку, далеко од цивилизованог света, у очима „цивилизатора”, просвећених и цивилизованих Европљана, директно подривају основна начела исте те просвећености и цивилизованости једнога народа.

Легенда од крви и меса

Марко Алексић, „Марко Краљевић, човек који је постао легенда”, Лагуна, Београд 2015. Ово није историјски роман, а није ни историјска студија. Ово је историја занимљивија од романа и читљивија од уџбеника. Занимљиво, оригинално, а објективно, без патетике. И коначно један приказ српског средњовековља где нема болесних наказа и перверзних монаха.

Чизмаши – танка линија између метафоре и ружења

Иако је прошло тек годину дана откако је серија „Чизмаши“ била приказивана на Радио-телевизији Србије, већ смо у прилици да сваког радног дана у ударном термину од 8 увече гледамо репризу. Типично за РТС, рећи ће многи. Након што је остварио солидан успех са „Војном академијом“, Дејан Зечевић задржао се, да тако кажемо, на простору касарне, па је за мали екран адаптирао роман Драгослава Михаиловића о згодама и незгодама малог човека и војника у бурним међуратним временима, бурним како за државу, тако и за војску.

Пас са три ноге: Орвелова „1984“ и Домановићева „Страдија“

Намеће се питање, да ли је икако могуће спојити два концепта схватања света, нарочито када је један много старији од другог по тренутку настајања. Ипак, преклапања и поклапања у начину изражавања Орвела и Домановића више су него очита што је присутно на нивоу лексике, организације реченице и саме идеје представљања друштва као целине. Много слободоумних закона, а нимало слободе, трибине о привреди док нико ништа не сеје, јалов говор о моралу, благостање и штедња која расипа новце на све стране, зеленаши који купују титуле народних родољуба.

Политизација и распарчавање Његоша

Његошеви списи различито су се тумачили од дана када су штампани, али је у периоду након 1945. године то попримило другачију ноту. На Цетињу је 1947. припремана свечаност поводом стогодишњице објављивања Горског вијенца. У свим републикама основани су одбори и одржане свечане академије. Објављено је популарно издање Горског вијенца у 25.000 примерака, штампани су плакати и поштанске маркице са Његошевим ликом. Прослави на Цетињу присуствовали су политички, културни и јавни радници из целе Југославије, као и из Пољске, Совјетског Савеза и Чехословачке.