„Чудотворни мач” – филмска адаптација српских бајки

16177021_717449725087757_1748807054_n

Значај бајке за когнитивни и емоционални развој, проширивање знања и искустава, развој имагинације и изграђивање вредносног система у раном детињству осигурало је опстанак бајци као значајном сегменту књижевности за децу. Међутим, делотворност бајке у каснијем добу показала се одавно кроз низ драматизација и у новом медију – кроз филмске адаптације. Прва филмска екранизација српске бајке остварена је 1950. године филмом „Чудотворни мач” у режији Војислава Ненадовића и продукцији Звезда филма. Сценарио, написан по мотивима народних бајки Баш Челик, Златна јабука и девет пауница, Биберче, написали су Војислав Ненадовић и Југослав Ђорђевић.

Фото: YouTube (Чудотворни мач, принтскрин)

Фото: YouTube (Чудотворни мач, принтскрин)

Поред тога што је веома амбициозно осмишљен и реализован уз помоћ Балета Народног позоришта, Коњичког ескадрона полиције Града Београда, употребе Арене у Пули и великог броја статиста, филм је по много чему претеча толкиновске фантастике и епске слике света у којој главни јунак Небојша креће на путовање како би пронашао чудотворни мач – једино средство које може савладати мрачног господара Баш Челика, те на том путовању проживљава низ авантура и савладава препреке у складу са бајковитим сижеом. Кроз фолклорне мотиве и представе карневалескне, раблезијанске атмосфере на свадби и у двору и суптилни еротизам девојачког плеса дочаране су средњовековне народне и дворске свечаности, уметнички далеко успелије од савремених сцена бруталног и порнографског секса у појединим епскофантастичним световима и савременим фантазијама.

Почетна мотивација проистиче из романтичног љубавног заплета, која је такође дата по фолклорном обрасцу отете невесте (Виде), коју ће Баш Челик држати затворену у кули до венчања. Шири интернационални оквир успоставља се и кроз начин на који Вида одлаже венчање са Баш Челиком – захтевајући да је сачека док не исплете свилену кошуљу, као препознатљив модел Пенелопине одбране од просаца. С друге стране, идеја о чудотворном мачу који се треба освојити кроз доказивање витештва и победу на турниру представља артуријански мотив уклопљен у нови културни и идеолошки контекст. Вредносни систем у великој мери усклађен је са народним етосом, према којем је могућно да сиромашно чобанче ниског порекла својом мудрошћу и снагом завреди пажњу краљице и свих племића. Међутим, морални оријентири су усклађени и са савременом идеологијом, па помоћу савета који је добио од свог деде, када је кренуо на пут, јунак решава краљичину загонетку одговоривши да су истина, љубав и слобода највеће вредности. У том правцу натпис на мачу је профанизован и демитологизован, па своју сакралност мач не црпе из митско-магијске сфере, већ из „суза и зноја од тешких мука”, уз поуку да „кад се пође смело сви су мачи мачи чудотворци”. То је истовремено и поступак уклапања старог епског обрасца у нови културолошки контекст јер се од једног изузетног полубожанског јунака упућеног у знања овостраног и оностраног прелази на колектив као снагу која ће израдити мноштво мачева за борбу против војске Баш Челика. У завршници ће се показати отуда на који начин се идеологије прелићу, те срећан крај и ослобађање од узурпатора задовољавају и народни етос и социјалистички поглед на свет.

Иако црно-бели формат, као ни многи кадрови и темпо филма из средине 20. столећа, не испуњавају захтеве савременог гледаоца, адаптација бајки је показала изузетан креативни потенцијал у коме ток радње свакако одговара потреби за напетошћу и изненађењем пре свега због сложености, укрштаја и трансформација преузетих фолклорних мотива, показујући се једнако инспиративним за филмску обраду као и многи инострани наративи епске и књижевне фантастике.

Александра Матић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *