Како фирма „Крстић” постаје „Дуго коначиште”

На Алексино питање да ли му је драго што су му мобилисали сина, он одговара да му је мило, али „Бог их убио”. У том одговору ишчитавамо трагичност родитеља који своје дете шаље у војску у време рата: једнако тужан колико и поносан, и, иако површан у суштини, Крстић је сентименталан лик који је такође тип – тип родитеља, родитеља чије ће дете вероватно погинути.

Јерговићев Чабриновић и непристојни израз његовог пера (Поглед на текст„Неземаљски израз његових руку”)

Интересантно је како човјек олако, крајње ноншалантно описује давно умрле. Мисли прах што га вјетар носи изнад земље да онога који је прах под земљом већ стотину година, више ништа не боли и не дотиче. Мртав само мртвује, а жив држи да му је свеједно кад већ мртвује, па му дјела исправља и другачије тумачи, вјерујући да је паметнији јер је богатији и за његово и сопствено искуство.

Чувар Чегра: Селомир Марковић

Сербум је разговарао са домаћином спомен-комплекса на Чегру, представником Ниша, представником Србије и представником Европе, како је себе описао. Једним именом, разговарали смо са Селетом Марковићем, чуваром Чегра. Овом приликом износимо читаоцима Сербума Селетову причу о себи и Чегру.

„Речи лете, оно што је написано остаје”

Поводом обележавања Светског дана књиге и ауторских права, 23. априла, треба се додатно осврнути на значај књижевности и говорити о проблему данашњице, о недовољној заинтересованости младих за читање. Утицај медија, брзина преношења информација, ера друштвених мрежа, довела је до отуђивања деце од библиотека, лектира. Чита се само „зато што се мора”, а не зато што то представља уживање. На наставницима, професорима, свима онима који се баве културом и образовањем је да свакодневно раде на томе да се таква прецепција књижевности промени.

Народна смеховна култура

Велики број записа поетских и прозних жанрова српске усмене књижевности носе трагове смеховног и еротског принципа. Еротско се притом доводи у везу са материјално-телесним начелом. Стваралачка снага тела представља се кроз хиперболисане делове тела и издвојене полне органе. Примери декомпоновања тела и повезивања са топографијом, као најстарији видови гротеске, бележе се у Вуковим необјављеним рукописима. У вези с тим је и алегорично приказивање женског полног органа као града који коњаник треба да освоји…

Хотел „Москва” – епицентар културно-уметничког живота Србијe

По завршетку рата у кафани „Москва” су се сусретала и предратна и послератна највећа имена српске књижевности с почетка 20. века: Богдан Поповић, Иво Ћипико, Вељко Петровић, Станислав Винавер, Милош Црњански, Иво Андрић итд.Свакако је „Москва” најважнија и најпознатија као кафана у којој су се окупљали послератни песници и где се развијала послератна литература. Књижевни покрет наговештен у ратним годинама распламсао се по ослобођењу.

Како „Србин Србину приповеда” (по Вуку)

Ако међутим укратко одредимо романтизам следећим речима: осећање, имагинација, јединство човека и природе, национализам, слобода песниковог стварања; и реализам као правац са стилским поступцима који теже верном подражавању, истинитом, тачном, прецизном приказивању, објективном сагледавању света (а не емотивном, имагинативном), видећемо да је Вуков приповедачки дух ближи другом, ближи реализму. Вуково приповедање је приповедање „простонародно”, једноставно, приземно, јунаци нису идеализовани, сирови су и човечни.

Сава Мркаљ – Вукова сенка или путоказ

Почетак 19. века у Србији подразумева борбу за стварање нације и успостављање слободне српске државе. Део те борбе за аутономност представља и језик. Пред Вуком су стајале бројне потешкоће, исто као и пред Савом. Разлика између њих двојице лежи управо у том бунтовничком нагону. Да би се истрајало у овако широким акцијама, није довољна само даровитост и ученост, већ и права снага, истински замах револуције и истрајност до последњег момента. Вук је након Савиног пада, узевши његово оруђе, наставио да корача до коначног признавања народног језика.

„Гласно писање” о српској културној баштини (разговор са Славицом Гароњом)

„Без неговања језика, долази до његовог невероватно брзог урушавања и нестајања”, зато треба развијати „уметност читања” и бити у дослуху са „матерњом мелодијом”, наводи у интервјуу за Сербум проф. др Славица Гароња, књижевница, фолклориста, историчарка књижевности, књижевна критичарка, која се у свим сегментима свог рада бави осветљавањем и оживљавањем занемарених аспеката српске културе.

Трагом ђулета Стевана Стевановића

На двема рекама, покрај „цариградског друма”, окружен брдима налази се Параћин. Једно од брда звало се Иванковац и баш се ту одиграо први сукоб српских устаника са турском царском војском, док су се дотад борили само са војскама дахија. На Иванковцу извојевана је одлучујућа устаничка победа која је представљала први борбени успех Срба још од 14. века.